Jedan od najpoznatijih hakera u istoriji, Amerikanac Kevin Mitnik, otkrio je jednu od najčešće korišćenih metoda koja se primenjuje upravo na poslu – i veoma je lako nasesti na nju.
Lako je ismevati one koji postanu žrtve internet prevara, ali kako hakeri postaju sve sofisticiraniji, sve više ljudi postaje ranjivo na napade koji mogu imati ozbiljne posledice.
Zgodne i poznate osobe, izgleda, posebno su korisne prevarantima. Tako se jedna osoba lažno predstavljala kao Bred Pit i na taj način prevarila jednu ženu iz Francuske za više od 700.000 funti, , piše Lad Bible.
Iako postoje načini da se prevaranti prepoznaju – na primer preko telefona, naročito ako koriste određene fraze – situacija postaje mnogo ozbiljnija kada vam neko neprimetno hakuje računar, prenosi Net.hr.
Život izgrađen na hakovanju
Jedan od najpoznatijih hakera u istoriji, Amerikanac Kevin Mitnik, govorio je o jednoj od najčešće korišćenih metoda koja se koristi upravo na poslu – i na koju se lako naseda.
Mitnik, koji je preminuo u 59. godini, postao je ozloglašen zbog upada u vladine i korporativne sisteme, uključujući mreže kompanije „Pacific Bell“. Cilj mu je bio da ukrade poslovne informacije i podatke s kreditnih kartica, zbog čega je proveo pet godina u zatvoru. U jednom trenutku FBI ga je proglasio najtraženijim hakerom na svetu.
Kasnije je postao stručnjak za bezbednost i savetnik, i javno je govorio o metodama koje hakeri koriste – naročito o jednoj poznatoj kao što je „spear phishing“.
Šta je spear phishing?
„Primarna metoda hakovanja zove se spear phishing. To je podvrsta društvenog inženjeringa u kojoj manipulišete osobom da nesvesno omogući pristup napadaču“, objasnio je Mitnik u jednom intervjuu.
Napadač najpre detaljno istraži ciljanu osobu ili organizaciju – njihove zaposlene, dobavljače, korisnike, poslovne odnose – i zatim pošalje lažan imejl koji izgleda uverljivo i dolazi od nekoga kome žrtva veruje.
„Kada žrtva klikne na link ili preuzme prilog, zlonamerni softver hakeru daje pristup njenom računaru, što mu omogućava ulaznu tačku u sistem. Posle toga koristi tehničke veštine da dođe do željenih podataka“, objasnio je Mitnik.
Ako niste osoba koja čuva sve podatke fizički – poput novca, lozinki ili sigurnosnih informacija – već ih skladištite digitalno, mogli biste se naći u ozbiljnom problemu ako postanete meta.
„Ako ste kao ja i sve vam je sačuvano digitalno, velika je verovatnoća da ćete biti u problemu ako neko preuzme kontrolu nad vašim uređajem“, upozorio je Mitnik.
Zato, sledeći put kada vam šef pošalje sumnjiv imejl, možda je pametnije da ne kliknete odmah – za svaki slučaj. Pozovite ga i proverite da li je on zaista poslao tu poruku.
IZVOR:N1
Be the first to comment