Ovaj praznik obeležava trenutak kada je arhanđel Gavrilo došao Devici Mariji da joj saopšti vest da će, silaskom Svetog Duha, začeti i roditi Sina Božijeg – Isusa Hrista. Blagosloven dan za dobre početke.
U pravoslavnom hrišćanstvu, Blagovesti se ubrajaju među dvanaest velikih praznika i zauzimaju posebno mesto kao početak spasenja čovečanstva.
U liturgijskom smislu, praznik predstavlja trenutak kada se počinje ostvarivati Božiji plan za iskupljenje ljudskog roda. Marijin pristanak da postane Bogorodica ne samo da je čin vere, već i slobodnog prihvatanja Božje volje – ključni momenat u istoriji spasenja.
Blagovesti se obeležavaju svake godine na istom datumu – 25. marta po starom (julijanskom) kalendaru, odnosno 7. aprila po savremenom, gregorijanskom kalendaru, koji koristi većina pravoslavnih crkava i sve katoličke zajednice.
U praksi, to znači da pravoslavni vernici u Srbiji i okolnim zemljama koje koriste stari kalendar obeležavaju praznik 7. aprila, dok katolici i neke pravoslavne crkve slave Blagovesti 25. marta.
Praznik Blagovesti nosi snažnu poruku o ljudskoj slobodi i božanskoj blagosti. U duhovnom smislu, Blagovesti pozivaju vernike na obnovu unutrašnjeg života – na veru, poslušnost, nadu i čistotu. To je praznik tihog čuda koje menja svet – ne galamom, ne silom, već nežnom rečju: „Raduj se.“
U srpskoj narodnoj tradiciji, Blagovesti su povezane s brojnim običajima, koji imaju duhovno, zaštitno i sezonsko značenje. Verovalo se da se na ovaj dan budi priroda, pa je običaj da se ustaje u zoru, čak i u ponoć, kako bi se dočekao praznik čistog srca i sveže svesti.
Na ovaj dan i počinju poljoprivredni radovi, naročito setva pšenice, ječma i kalemljenje voća.
Zato se kaže da je ovaj dan pogodan za svaki novi početak – bilo da se radi o sadnji, građenju, učenju, ili čak započinjanju novog posla ili životne odluke. Veruje se da ako se nešto započne na Blagovesti, to će biti uspešno i blagosloveno.
Praznik je takođe idealan za početak važnih životnih poduhvata: gradnja kuće, pokretanje posla, donošenje važnih odluka. U narodnom predanju se kaže da je dan “blagosloven za početak svake dobre stvari”, jer nosi duhovnu podršku i simboliku obnove.
Blagovesti kao praznik u sebi sabira najdublje porodične vrednosti – veru, nadu, odanost i zajedništvo. U narodnom predanju, ovaj praznik je dan kada se domaćinstvo okuplja, donose se važne odluke, započinju novi planovi, i slavi se u krugu porodice – tiho, ali s dubokim poštovanjem.
IZVOR:RTV
Be the first to comment