OBELEŽENO 100 GODINA OD ROĐENJA JOVANA SOLDATOVIĆA

Povodom stogodišnjice rođenja velikog novosadskog umetnika, vajara Jovana Soldatovića, održan je program pod nazivom „Sto godina Jovana Soldatovića“ u kojem su, između ostalih, učestvovali i član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić,  direktor Istorijskog arhiva Novog Sada Petar Đurđev, dr Srđan Soldatović, kao i Zoran Kolundžija iz izdavačke kuće „Prometej“. Tom prilikom, u galeriji „Prometej“, posetioci su mogli da vide izbor skulptura manjeg formata, seriju crteža i studija-predložaka za spomenike, filmski zapis o Jovanu Soldatoviću i fotografije najvažnijih Soldatovićevih izvedenih spomenika.

 

– Velika mi je čast da se u ime Grada Novog Sada obratim na skupu posvećenom jednoj od naših najznačajnijh ličnosti, istinskom velikanu, akademskom vajaru Jovanu Soladatoviću. O njegovim delima koliko god da govorimo, čini se da je nedovoljno. Toliko toga vrednog je ostavio budućim generacijama i kroz izvanredan umetnički izraz, kroz formu skulpture predstavio važne društvene fenomene. Spomenik Porodica na keju, spomenik Đure Jakšića u Dunavskom parku, samo su neka od njegovih mnogobrojnih veličanstvenih dela. Bio je začetnik inicijative da se na Petrovardinskoj tvrđavi uspostave umetnički ateljei, učestvovao je u formiranju Akademije umetnosti, a njegove skulpture predstavljane su na svetskim izložbama, i krase mnoga važna mesta u celom svetu. Zaista je nemerljiv značaj Jovana Soldatovića za kulturu našeg grada, naše države, regiona i šire. Naša je dužnost da odamo počast začetniku moderne skulpture kod nas, čiji rad je prepoznat u čitavom svetu i koji je ostavio neizbrisive, poštovanja vredne, tragove u našoj istoriji – rekao je Dalibor Rožić.

 

Ceo svoj stvaralački opus od preko stotinu postavljenih skulptura i spomen obeležja, Jovan Soldatović je posvetio borbi za mir i humanizaciju života na ovoj planeti.  S obzirom da je uvek bio angažovan i upoznat sa dešavanjima u svetu, on je 1968. godine napravio veliku izložbu na Petrovaradinskoj tvrđavi u prilog povelji Ujedinjenih nacija u borbi za prava svih naroda i pojedinaca, na kojoj je dominirala skulptura „Figura sa mrtvim detetom“, visine 10 m. Soldatović je ovim gestom osudio zločin atomske kataklizme u Hirošimi i Nagasakiju. Takođe, 1972. godine je izveo još jednu umetničku akciju i apel „Dođe li rat, odoše ljudi“, kada je tvrđavu preplavio skulpturama ljudskih lobanja.  Autor je brojnih poznatih skulptura i spomenika, a neki od najistaknutijih su: spomenik „Streljanim rodoljubima“ u Žablju 1962., spomenik žrtvama racije „Porodica“ u Novom Sadu 1971., spomenik žrtvama racije u Čurugu, spomenik deci – žrtvama racije „Majka i dete“ u Čurugu, Spomen-park na Sremskom frontu.

 

Povodom velikog jubileja, biće upriličena i izložba u galeriji „Prometej“, koju će svi zainteresovani građani moći da vide od 8. decembra uz poštovanje mera peredostrožnosti protiv širenja infekcije virusom Kovid 19. U pitanju je samostalna izložba sina Jovana Soldatovića, dr Srđana Soldatovića „Tragovi u vremenu znamen krsta“.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*